Tudi psi imajo svoje angele. Lajkin angel je Damir Bartol, ki izvaja rekvijem za prvim psom - vesoljcem na svoji težko metalni hiper - fantazijski raketi. Ta spominja na Sputnik II, lansiran 3. novembra 1957 leta, le po svojih materialih in po frki, ki se je v njem dogajala. Sedem dni breztežnostnega stanja, v primernem zračnem pritisku, temperaturi, automatika za razdeljevanje hrane, zapisan srčni utrip, krvni pritisk, in njeno dihanje. Potem spust na zemljo. Tu se zapisi dostopni javnosti nehajo...od tu naprej nam o Lajkini zgodbi govori Indoš.
Kada sam prije desetak godina izvodio Lajku, htio sam možda reći da su narušena prava životinja, a danas bih mogao reći da su narušena prava života, prava živoga bića. Poglavito zato što su rezultati dobiveni tim eksperimentima bili beznačajni i nisu značili ništa za daljnje svemirsko istraživanje, te su bili samo pokušaj da se, pod svaku cijenu, živo biće pošalje u svemir.
Danas je moja izvedba protest protiv svake političke manipulacije s idejom koincidencije života. Smatram da smo mi slučajno rođeni kao ljudi, a ne kao štakori ili psi, i to nas dodatno mobilizira da mislimo da je moguće potpuno ukinuti eksperimentiranje na životinjama.
Lajka je ušla u povijest kao jedan mit pobunjenika koji izlazi iz okvira toga svoga psećeg bitka i za mene, a i za mnoge druge, ona je ostala lajati u svemiru kao čin pobune protiv sustava koji ju je doveo tamo. (DB Indoš)
